Adam Bid

118 ЏОРЏ ЕЛИОТ

— Да, рече Дајна, старајући се да ни у чем не противречи осећањима Лизбетиним — да, сећам се, кад је умрла моја тетка, коју сам јако волела, ја сам више волела да чујем и њен тешки кашаљ преко ноћи, уместо оне тишине која је овладала после њене смрти. Али сад, драга пријатељице, попите још једну чашу чаја, и једите још штогод.

— Како — поче Лизбета, узевши чашу, и говорећи мање раздраженим тоном — зар ви нисте имали ни оца ни мајку, кад сте толико жалили за тетком 2

— Нисам запамтила ни оца ни матер; тетка ме је подигла од мале малоће. Она није имала деце, јер се није ни удавала, па је мене гајила са толико нежности као да сам јој рођено дете.

— Бога ми, мора да се добро напатила с вама, подићи вас од мале малоће, жена сама самцита тешко је отхранити слабуњаво јагње. Али ви мора бити да сте били мирни и као дете; изгледате као да се никад у животу нисте наљутили. А шта је било с вама кад вгм је тетка умрла 2 Зашто нисте дошли да живите у овом крају, кад вам је гђа Појзер такође тетка 2

Дајна, опазивши да је привукла Лизбетину пажњу, исприча јој цео свој живот: како је навикла да ради тежак посао, какво је место Снофилд, како људи тамо тешко живе — све што је мислила да ће Лизбету занимати..Лизбета је слушала, заборавила да се тужи и љути, подајући се несвесно умирујућем упливу Дајнина лица и гласа. Мало доцније, она пристаде да се кујна успреми; Дајна је навалила да то уради, уверена да ће ред и чистоћа помоћи да се у Лизбети изазове нарочито расположење, и да ће онда пристати да се заједно с Дајном помоли Богу. Сет је међутим изашао да цепа дрва, јер је погодио да би Дајна радо остала насамо с његовом мајком. 0.

Лизбета је пажљиво посматрала Дајнино мирно и смишљено кретање по кујни, и најзад јој рече: — Ви разумете посао око успремања. Не би ми било криво да сте ми ви снаја, јер ви не би трошили за-