Adam Bid

АДАМ БИД 119

раду мога сина на одело и беспослице, Ви нисте као девојке из нашег краја. Мора да је тамо у Снофилду друкчији свет.

— Други је начин живота код многих међу њима — рече Дајна; — они раде друкчије послове: неки у фабрици, неки у рудницима, по селима унаоколо. Али је људско срце свуда исто, па и тамо има деце од овога света, и деце светлости, као и свуда. Само ми тамо имамо више методиста, него у овом крају.

— ја, Бога ми, нисам знала да су методискиње такве као ви. Ето, овде, жена Вили Маскерија, кажу да је и она предана методискиња, али није велико задовољство видети је. Баш као да неку жабу видим кад њу видим. Знате шта, кад би хтели да останете да преноћите овде, ја бих то волела; волела бих да вас видим у кући и изјутра. Али може бити вас чекају код Појзерових. Е

— Не, они ме неће чекати — рече Дајна — и ја ћу радо остати, ако ви хоћете.

— Останите, останите; места има; ја сам пренела мој кревет у малу собу изнад стражње кујне, и ви можете спавати са мном. Радо би поразговарала с вама ноћас; ви тако пријатно разговарате. Опомињете ме на ласте, што су биле под стрејом, прошле године, кад: почну певати изјутра, некако тихо и мекано. Ах, јадни мој Тијас, како је волео птице, а тако исто и Адам, али ове године нису никако дошле. Можда су и оне покојне.

— Ето, рече Дајна — кујна сад изгледа лепо и чисто; а сад, драга мати — јер ја сам вам вечерас кћи, јел'те — ја бих јако волела да се мало умирите и да метнете чисту капу. Сећате ли се шта је радио Давид, кад му је Господ узео дете2 Док је дете још било живо, он је постио и молио се Богу да му га сачува; нити је јео нити пио; лежао по целу ноћ прострт по земљи, и призивао Бога да му не узме дете. Али кад му јавише да је дете умрло, он устаде с пода, уми се и помаза уљем, промени одело, и узе да једе и пије; а кад га запиташе како то да је престао