Adam Bid

АДАМ БИД 121

ЈЕДАНАЕСТА ГЛАВА У кућици

Било је тек пола пет изјутра, идућег дана, кад је Дајна, лежећи већ дуго будна, слушајући птичије певање, и мотрећи како светлост све јаче и јаче продире кроз мали прозор на собици под кровом устала, и стала се тихо облачити да не би пробудила Лизбету. Али и неко други беше већ устао и силазио низ степенице, са Џипом, који је ишао пред њим. По Џиповом кораку се могло знати да то Адам силази; али Дајна није то запажала, и мислила је да је то вероватно Сет, јер јој је он казао да је Адам радио целе прошле ноћи. И Сета је, међутим, пробудио шум при отварању врата. Узбуђење од прошлога дана, Које се још повећало изненадним доласком Дајниним, било је толико, да га није могао савладати телесни умор, тим пре што Сет није урадио уобичајену количину посла; и зато, кад је легао у постељу, дуго није могао заспати; тек кад се уморио од превртања и бдења, заспао је тешким јутарњим сном.

Адама је међутим освежио дуги одмор; нестрпљив у часовима незапослености, он је једва чекао да отпочне да ради, и да савлада жалост јаком својом вољом · и радом своје снажне мишице. Долином је попала била лака сумаглица; спремао се светао и топао дан, а Адам био решен да почне да ради чим буде готов са доручком.

— Све човек може поднети, само кад може да ради — помислио је у себи; — природа ствари се не мења, иако цео живот изгледа да је непрестана промена. Четири на квадрат чини шеснаест, а дужина полуге мора бити сразмерна терету — то је тако, и остаје тако, па био ти срећан или несрећан; а најбоље што долази од рада, то је што нас расејава, и везује за ствари које немају никакве везе с нашом судбином.

Кад је полио главу и лице хладном водом, осетио се потпуно свеж и бодар, и, јасна црна ока, као увек, и густе црне косе, сјајне од влаге — он сиђе у ради-