Adam Bid

128 НОРЏ ЕЛИОТ

— А што да ми је тешког То мора да се уради. И шта ту има да се пита да ли ми је тешко, или није. Ја сам на овом свету једино и имала да бирам оно што ми је тешко. А, напослетку, сви су залогаји једнаки кад човек нема прохтева за јело. То треба да ти буде први посао од јутрос. Ја не бих хтела да се други ко и дотакне тог посла, сем тебе.

Адамов се поглед сусрете са Сетовим погледом који се преносио са Дајне на Адама, и био пун нарочитог израза.

— Не, мати, ако ће се сандук овде радити, мора и Сет да ради на њему — рече Адам. — Ја треба пре подне да одем у село, јер ћу требати г. Барџу, а Сет ће остати и почети сандук. У подне ћу се ја вратити, и онда он може ићи.

— Не, не — остајала је Лизбета при свом, и почела плакати, — Мени срце говори да ти треба да радиш сандук за оца. А ти си увек тако упоран и тврдоглав, и никад нећеш да чиниш како твоја мати жели од тебе. Љутио си се на оца често, док је био жив; буди бољи према њему бар сад кад га више нема. Он никад не би ни помислио да му Сет прави сандук.

'— Остави, Адаме, не говори више ништа; рече Сет благо, премда се чуло да је то с напрезањем; — мати има право. Ја ћу ићи на рад, а ти остани код куће. 4

Он пређе одмах затим у радионицу, а Адам за њим; Лизбета пак, махинално, по старој навици, поче да прибира посуђе од доручка као да више неће да је Дајна заступа. Дајна ућута, и мирно пође за браћом у радионицу. у

Они беху већ опасали кецеље, и метнули капе од хартије; Адам стојаше држећи леву руку на Сетовом рамену, док је чекићем у десној показивао на неке даске у које обојица гледаху. Врата, кроз која је ушла Дајна, била су им иза леђа; сем тога, Дајна је ступала тако тихо, да нису опазили да је међу њима, док није проговорила: „Сете Биде!“ Сет се тргао, а обојица се окреташе. Дајна, као да и не