Adam Bid

АДАМ БИД 131

ниско, подло или свирепо. „Јесте, има ђаво у мени који хоће да ме гурне у замршену ситуацију, али ја се увек постарам да терет од тога падне на моја плећа.“ На несрећу, замршене ситуације не доносе увек у себи витешку правду, и понеки пут, очигледно, не допуштају да најгоре последице падну на главног кривца. Због тога недостатка у самој основи ствари, дешавало се да Артур још по некога, сем себе, увуче у невољу. Он је заиста био добар; и сви његови планови за будућност, кад он једаред преузме имање, предвиђали су само напредне и задовољне закупнике; закупнике који обожавају свога господара, виде у њему узор енглеског џентлмена: дворац првокласан, укусан и елегантан; живот на великој нози; најбоља ергела у Ломширу; кеса отворена за све јавне покрете; укратко, све што је могућно друкчије од свега што је сад везано за име Дониторна. А једна од првих Артурових брига у тој будућности биће: да повећа парохиске дохотке г. Ервајна, како би могао држати кола и коње својој матери и сестрама. Артурова срдачна оданост према ректору датира још из времена кад је био мали дечко у блузи. Та оданост била је делом синовља, делом другарска; толико другарска, да је више волео г. Ервајново друштво него ма ксјег младића; а у довољној мери синовља, да је озбиљно узимао к срцу сваку г. Ервајнову реч неодобравања.

Ви видите да је Артур Дониторн био „ваљано момче“, каквим су га и сматрали његови школски другови; заиста, он није могао да гледа да је неком тешко; њему је било врло жао, чак и кад је био најљући на њега, ако би се ма што десило његовом деди; а на његову тетка Лидију се изливало много од оне нежности коју је Артур гајио према целом њеном роду. Е сад, дали ће он умети собом толико да влада, да остане увек тако добар и несебичан како је, према својој природи, желео, то је било питање које, досада, још нико није решио на његову штету; тек му је двадесет једна година, не заборавите; ни ми зато нећемо улазити сувише дубоко у карактер лепог, племенитог младића, који ће, најзад, имати

9ж