Adam Bid

АДАМ БИД 133

ширску, од којих је један, недавно, да би опробао велике маказе, ошишао Артуровој доратуши повелику белегу. Такво стање ствари мора човека да једи; у кући се и може којешта поднети; али да коњушница буде место непријатности и једа, то је нешто што човек од меса и крви не може дуго подносити, и да не постане човекомрзац.

Прво што је Артур видео, кад је ушао у двориште где су штале, било је безизразно, наборано лице старога Џона; то му поквари задовољство од лајања ловачких паса, који су ту стражарили. Артур никад није могао хладнокрвно да говори са старим тврдоглавцем Џоном.

— У пола дванаест Мега да буде за мене оседлана, и доведена пред капију; а Ратлер да буде оседлан за Пима. Чујете ли2

— Да, чујем, чујем, капетане — рече Џон врло спокојно, и пође за младим господином у коњушницу. Џон сматраше младог господина као природног непријатеља старог слуге, а младе људе, уопште, као слабу помоћ у напору да точкови овог света не би стали.

Артур уђе у коњушницу да потапше Мегу, чувајући се добро да не загледа ни у што друго у штали, како не би покварио расположење пред доручак. Лепа животиња окрете милу главу према господару, кад јој је дошао близу. Трот, мало псетанце, њен нераздвојни друг, лежао је удобно на њеним леђима.

— Е, Мего, лепа девојко — рече Артур тапшући кобилу по врату — што ћемо данас да прокасамо!

— Не, господине капетане, ја мислим да то неће моћи бити — рече Џон.

— Неће моћи битиг А заштог

— Па кобила рамље.

— Рамље2 Шта, до ђавола, хоћете тим да кажете 2

— Па ето то: момак ју је привео сувише близу Далтоновим коњима, те је један од њих ударио копитом, и повредио јој предњу ногу између копита и колена.