Adam Bid

АДАМ БИД 135

озбиљна шкода, то. је ван могућности; Артур. Дониторн је примио да сам за себе јамчи у том погледу.

И тако га онда подневно сунце виде како галопира ка Норбурну; за његово задовољство, успут се налазила халселска равница, и биће прилика да "се Ратлер пусти у сав трк, и да пређе неколико препона. Ништа боље него скакати преко жбунова и шанчева, кад треба из човека да се истера зли дух.

После свега овога, ви ћете се можда изненадити да чујете следеће: иако је Говен био код куће, сказаљка на великом сату у дворишту дворца таман је била показала три, кад се Артур вратио, прошао кроз капију, сјахао са задиханог Ратлера, и ушао у кућу да на брзу руку доручкује. Само, ја мислим да се и после Артура нашло људи, који су јахали далеко да би избегли какав сусрет, па онда најбржим касом ударили натраг да не би промашили онај сусрет. Наше страсти радо прибегавају том лукавству: да симулирају повлачење, и да се онда одједаред окрену против нас, кад смо мислили да је победа већ наша.

— Капетан је сатански јурио — рече Далтон, кочијаш, стојећи и пушећи лулу, наслоњен уз дувар коњушнице, кад Џон уведе Ратлера.

— А ја бих волео да узме сатану за коњушара — гунђао је Џон.

— Бога ми, имао би онда много љубазнијег коњушара него сад — рече Далтон; и та му се шала учини толико успела, да је, оставши сам, сваки час вадио лулу из уста, да би намигнуо неким уображеним слушаоцима, и да би се тресао од пригушеног смеја, а у памети понављао диалог од почетка до краја, како ће га препричати у соби за млађе.

Кад је, после доручка, Артур понова дошао у. своју собу за облачење, морао се сетити борбе коју је водио са собом раније, ујутру тога истог дана; али, није успео да се задржи на том сећању, да поново прође кроз осећаје и размишљања на основу којих је дошао био до своје одлуке. Жеља да види Хету, вратила се снагом једног задржаваног али