Adam Bid

140 ЏОРЏ ЕЛИОТ

Хетине чежњиве очи, свеједно му је било каквим она енглеским језиком говори. · Каошто не би опазио да на њој нема власуље ни пудера, да је случајно то била мода међу светом вишег реда.

Али се они одједаред отргоше једно од другог, и срца им јако закуцаше; нешто беше пало на земљу, са шумом; то је била Хетина корпа; сав њен ручни рад растурио се по земљи, а неки се предмети јоши показали способни за дугачко размотавање. Доста је труда требало да се све то покупи, и за све то време ништа не проговорише; али кад Артур најзад метну Хети корпу на руку, јадно девојче осети чудновату промену у његову погледу и држању. Он јој само стеже руку, и рече, уз поглед и тон од којих Хету чисто прође језа:

— Ја сам вас задржао доста, даље не смем. Че--

каће вас. Збогом. „

Не сачекавши да и она нешто каже, Артур се окрете од ње, и брзо пође ка Ермитажу, оставивши Хету да продужи пут као у неком чудноватом сну, који је почео с опојним радостима, а сада пре лази у непријатности и жалост. Да ли ће се опет срести с њим кад се буде враћала2 Што ли је говорио тако, као да се расрдио нању2 И онда нагло отрчао 2 Хета удари у плач не знајући ни сама зашто.

Артуру је такође било врло неугодно, али је на његове осећаје падало више јасне светлости. Он похита у Ермитаж, који се налазио у сред шуме, хитро откључа врата, залупи их за собом, баци Зелука у најдаљи буџак, и спустивши руку у џеп, прво прошета четири пет пута дуж мале собице, па онда седе на отоман, у неком неугодном крутом ставу, каошто обично чинимо кад не желимо да се подајемо осећајима.

Он се то заљубљује у Хету — то је јасно. Он је био готов да отури све, куда било, само да би се одао слатком осећању које се јавља у њему. Нема смисла затварати очи пред фактом: они ће једно друго и сувише заволети ако јој он и даље буде поклањао пажњу; а шта ће из тога изаћи 2 кроз коју недељу,