Adam Bid

АДАМ БИД "141

он ће отићи у пук, а она мала ће бити несрећна... Он се не сме више виђати с њом на само; он се мора клонити сусрета с њом. Како је лудо учинио што се вратио од Говенових!

Артур устаде и отвори прозоре да пусти унутра свеж ваздух вечери, и свеж мирис четинара који су окружавали Ермитаж. Свеж ваздух, међутим, не потпоможе његову одлуку, кад се нагао напоље и погледао у лиснату даљину. Али он је сматрао да је одлука довољно оснажена, и да није више потребно да се у себи и даље бори. Решио је да се више не састаје са Хетом; а после тога, могао је себи дозволити размишљање: какво би бескрајно задовољство било да су околности друкчије — како би пријатно било срести се с њом опет, вечерас, кад се буде враћала, опет је обгрлити и гледати јој у мило лице. Копкало га је: да ли и то слатко мало створење мисли о њему; и кладио би се, с двадесет против један, да мисли. Како су јој дивне биле очи с оном сузом на трепавицама! Тако би желео да насити душу, и да се једног дана нагледа тих очију; мора је још једном видети; мора се видети с њом просто зато да утре нетачан утисак који је морао остати у њој од његовог понашања према њој. Он ће се држати мирно, љубазно; толико само да не би отишла кући с неким нетачним представама. Да, то је, на концу свега, оно што најбоље може учинити.

Дуго је требало, читав један сат, док је Артур, у свом размишљању, дошао до те тачке; а кад је једном дошао дотле, није _ више могао остати у Ермитажу. Време, што треба да прође до поновног виђења с Хетом, мора се испунити кретањем. А већ је било доцкан да иде да се облачи за ручак, јер се код његовог деде ручало у шест сати.

ТРИНАЕСТА ГЛАВА Вече у шуми.

Случајно се г- -ђа Помфрет споречкала била с г-ђом Бест, управитељком дворца, у четвртак ујутру, и