Adam Bid

142 ЏОРЏ ЕЛИОТ

то је имало две, по Жету веома угодне последице. То је било разлог те је г-ђа Помфрет тражила да јој се чај однесе у њену собу, и то је у њој кренуло живо сећање на многе детаље из понашања г-ђе Бест, и на диалоге у којима се г-ђа Бест показала далеко испод г-ђе Помфрет — тако да Хети није требало никакве веће присебности него да од времена на време каже по које да или не. Она је имала много воље да раније но обично метне шешир на главу, и да пође; али је капетану Дониторну рекла да обично излази у осам; и сад, ако би он можда ипак поново отишао у шумицу, с надом да ће је видети, а она буде већ прошла! Да ли ће доћи2 Њена мала лептирска душица непрестано је лепршала између успомена и сумњиве наде. Најзад сказаљка на старинском зид“ ном сату дође до последње четврти осмог сата, и то је био и последњи разлог да се Хета спреми да пође. Иако је г-ђа Помфрет била још свау својим пређашњим мислима, није могла не запазити, док је Хета везивала шешир пред огледалом, да је та девојчица канда још лепша но што је била.

— Ово је дете из дана у дан све лепше, Бога ми — тако је мислила у себи. — У толико горе. Ништа јој то неће помоћи да пре дође до мужа, или до места. Солидни и на свом месту људи не воле да имају претерано лепу жену. Кад сам ја била девојка, више су облетали око мене него да сам била лепа као ова. А мени има да буде захвална што је учим ономе чиме ће лепше моћи зарадити хлеб него да ради сељачки посао. Увек се говорило да сам добре нарави, и то је, на моју велику жалост, сушта истина; иначе не би било у овој кући оних што тамо из двороуправитељске собе господаре нада мном.

Хета иђаше мирно преко травника пред кућом, бојећи се да се не сретне с Крегом, с којим би јој тешко било да разговара учтиво. Како јој је лак· нуло кад је срећно стигла до храстова. Па и тада још била је готова да се уплаши, каошто се уплашила од ње срна, кад јој се Хета приближила. Она није запажала вечерњу светлост, што се благо расипала.

==