Adam Bid

146 ПОРЏ ЕЛИОТ

прешао скоро у ноћ, и сав црн се појавио зец који је претрчао Артуру пут.

Артура опхрваше осећаји много јаче него јутрос; тако му је било као да му коњ неће да скочи, и опире се његовој власти. Био је собом незадовољан, раздражен, клонуо. 'Тек почне мислити о могућним последицама ако се препусти емоцијама какве су данас овладале њиме — дат. |. и даље поклања Хети пажње, да ствара себи прилике за мале милоште, каквима се већ подавао — тек почне о том да мисли, а нешто из њега одбија сваку могућност таквог држања у будућем животу. Удварати се Хети, то је нешто сасвим друго него удварати се некој лепој девојци од његова положаја; ово последње би се сматрало као забава, на обе стране; а ако би баш испало озбиљно, не би било никакве сметње за брак. Међутим, сирота мала Хета постала би одмах предмет ружна разговора, само да је виде да шета с њим; па онда-они красни људи, Појзерови, који толико држе до доброга гласа као да су најчистије племићске крви у овој земљи — ах, он би се сам омрзнуо кад би начинио скандал те врсте, на имању које ће једнога дана бити његово, и међу закупцима од којих је пре свега волео бити поштован. Да толико падне у поштовању самога себе, чинило му се баш тако невероватно као да ће сломити обе ноге и ићи на штакама целога века. Никако није могао себе замислити у таквом положају; то је нешто и сувише одвратно, нешто скроз недостојно њега.

Па да баш и нико ништа не дозна о ствари, могло би се десити да се њих двоје много заволе, а то би онда значило само једно велико страдање због растанка. Никоји племић, сем оних у баладама, не може узети за жену сестричину једног фармера. Мора се учинити крај целој тој ствари. И сувише је луда.

Али он јето исто већ био решио јутрос, пре него што је пошао Гавеновима; а кад је отишао, нешто је наишло на њега и натерало га да се у галопу врати натраг. Изгледа, дакле, да се не може ослањати на своје одлуке; а он је мислио да може; зажелео је

| | ] и У |