Adam Bid

АДАМ БИД 147

готово да га опет заболи рука, јер би тада мислио само на то како да се опрости бола. Ко зна шта ће га и сутра дохватити, у том проклетом месту где нема ничег што би га озбиљно занимало кроз цео дугачки дан. Шта да чини да се спасе те лудости 2

Излаз је био само један. Отићи г. Ервајну и казати све. Самим тим што би се ствар другом испричала, она би постала тривиална; искушења би нестало каошто нестаје чари слатких речи кад се говоре равнодушном лицу. На сваки начин би било од помоћи да се све каже г. Ервајну. Сутра, по доручку, прво што ће учинити, биће да оде до г. Ервајна.

Чим се на то решио, Артур стаде мислити који ће пут бити најкраћи да оде кући. Био је сад уверен да ће добро спавати; доста којешта га је уморило, а више нема потребе да се бочи с мислима.

ЧЕТРНАЕСТА ГЛАВА Повратак дома.

У време кад су се растајали Артур и Хета у шумици, догађао се један растанак и у дому Адама Бида; Лизбета, стојећи с Адамом на вратима, напрезала је старе очи да до краја не изгуби из вида Дајну и Сета, који су се удаљавали пењући се косом с оне стране. Најзад Лизбета окрете у кућу и поче:

— Ех, баш ми је немило што одлази. Волела бих да је могла остати крај мене док не умрем, док не одем на одмор поред мога старог. Она би ми олакшала смрт; говор јој је тако благ, и једва се чује кад. иде. Не би се чудила кад би ми неки рекао да јето она представљена на оној слици у твојој новој Библији — онај анђео што седи на великом камену крај гроба. Хе, такву кћер да сам имала, па да не марим што је кћи; невоља је само што нико не узима за жену девојке које вреде.

— Па, мати, ја мислим да ћети она и бити ћерка. Сет њу воли, а надам се да ће, временом, и она заволети Сета.