Adam Bid

АДАМ БИД 157

мићског покућанства. Чак би му и сада могао човек наћи коју добру страну: било је на њему много потамнеле позлате, стојало је на солидној основици од махагони дрвета, имало. многе фијоке, које се отварале тешко и с потресом, тако да би ствари полетеле на гомилу из најудаљенијих кутова, и ви се не бисте морали мучити да их тражите; а што је најважније, имало је с обе стране по чирак од меди, и то му је давало, и даваће му, аристократски изглед доклегод буде трајало. Али Хета му је замерала што је било по њему пуно тамних пега, које се никаквим трењем нису дале отклонити; и што је било учвршћено усправно, уместо да се може померати унапред и уназад; могла је добро да види само главу и врат, а и то ако седне на ниску столичицу пред свој сточић за тоалету. А и тај сточић није био оно што је требао бити, него неки стари мали орманчић с фијокама, ужасно незгодна направа да се седне пред њу; медни чираци су ударали Хету по коленима, и никако није могла удобно да се приближи огледалу. Али, каошто правој побожности ништа не може сметати да изврши обред,и Хета је те вечери, ватреније него икада, вршила свој култ личног обожавања.

Пошто скиде горњу хаљину и мараму, она извуче кључић из великог џепа што јој је био са стране сукње, отвори једну од доњих фијока ормана, извади два парчета воштане свеће — које је кришом купила у Тредлстону — и наместила их у чираке; онда нађе неколико палидрваца и упали свеће; најзад извуче једно мало, црвено уоквирено огледалце, купљено за шилинг, али без мрља. Прво се погледала у том малом огледалцету, кад је села. Завирила у њ смешећи се, и накренувши за часак главу у страну; онда је спустила огледалце, и извадила четку и чешаљ из горње фијоке. Спремала се да расплете косу,

да би изгледала као она слика даме, у соби за обла- _

чење код мис Лидије Дониторн. Брзо се светли црни увојци расуше по врату. То није била густа и тешка и гргурава коса, него мека и свиласта, што се непрестано увија у фине прстенчиће. Хета је сву за-