Adam Bid

158 ЏОРЏ ЕЛИОТ

баци натраг, сасвим као на оној слици и начини врсту тамне завесе на којој се у толико боље истицао обли и бели њ н врат. Затим спусти четку и чешаљ и погледа се, прекрстив руке на грудима, све као на оној слици. У старом, мрљавом огледалу се лепо видела љупка сл ка, којој ништа није сметало што Хетин јелек није био од беле свиле — каошто у јунакиња мора да буде — него од затворено зелене памучне материје. Да, да! лепа је она; тако је мислио капетан Дониторн. Лепша него икоја у Хејслопу — лепша него ма која од дама које се виђа: · у посети у дворцу — одиста, отмене даме као да су увек старе и ружне — лепша и од мис Беконове, кћери воденичарезе, Коју су звали лепотицом тредлстонском. Хета се гледала те вечери са сасвим друкчијим осећањем него раније; био је ту и неки невидљиви посматрач, чије су очи остајале на њој каошто остаје јутро на цвећу. Његов меки глас понављао је све оне лепе речи које је Хета чула у шуми; његова рука још обвија њен стас; а пријатни ружични мирис њего-е косе још мирише Ни најташтија жена није свесна своје лепоте док је не заволи човек који ће њену страст да узнемири. Али Хета као да је пронашла да нешто још недостаје; она устаде и извади из ормана за рубље једну стару црну ешарпу од чипака, 2 пар великих минђуша из оне неприкосновене фијоке из које је узела свеће. Стара ешарпа је била на много места подерана, али ипак згодна да укусно падне по Хетиним раменима, и да истакне белину њених мишица. И сад ће још да извади из ушију мале минђушице, и да увуче оне велике, које су биле до д · = само од шарена стакле та у позлати, али, ако не знате од чега су, чине вам се баш онакве какве носе велике госпође. Хета седе поново пред огледало, с великим минђушама у ушима, и с чипком преко рамена. Погледа у своје мишице .„лепших нигде нема него што су њене, све до испод лаката: беле, обле, са рупицама, као и оне на образима; али наниже до шака Хети је било тешко гле дати их: огрубеле од прављења масла и од других послова које госпође никад не раде.

НЕ УРА РЈ РИР

мл = а.