Adam Bid

АДАМ БИД 167

сплет греха и туге, а посред тога Хета у борби, искидана и крвава, осврћући се са сузама у очима за помоћ, и не налазећи никога око себе. Дајнина уобразиља и љубав пролазиле су често на тај начин акцију и реакцију, и узајамно се оснажавале. Она одједаред осети јаку жељу да оде до Хете, и да јој каже речи нежних опомена и молби, које су наваљивале у њену душу. Али Хета можда већ спава. Дајна прислони уво уз преграду између соба, и чу неки мали шум, што је увери да Хета није легла. Али се још устезала; није била сасвим сигурна да ли је то наређење од горе; глас, који јој је говорио да оде до Хете, није био јачи од оног који јој је говорио да је Хета уморна, и да би улазак у њену собу у недоба изазвао можда „само још више упорности у њеном срцу. Дајна Си "тек онда пошла да нешто учини, ако би јој се јавио још поузданији знак него што је био унутарњи глас из ње. Тако би, на пример, отворила Библију и тражила шта ће текст да јој каже. А умела је тај текст одлично да чита. Знала је сваку страну, и могла је рећи, не гледајући наслове и бројке, коју је књигу отворила, а понекад и коју је главу нашла. Служила се једном малом дебелом Библијом, чији су углови постали већ сасвим округли. И сада, Дајна положи ту књигу на прозор, где је светлост била најјача, и отвори је прстом. Први редови на које јој поглед паде, били су, горе, на левој страни. „И сви они горко плакаху, и падоше Павлу о врат, и љубљаху га.“ То је било доста за Дајну; отворила је Библију на оном месту где се говори о знаменитом растанку у Ефесу, кад је Павле осетио жељу да отвори своје срце у задњем световању и опомињању. Дајна се није више устезала; отвори полако своја врата, и приђе и закуца на Хетиним. Ми знамо да је моралг двапут куцати, јер је Хета имала да погаси свеће и скине црну чипку; али после другог куцања врата се одмах отворише. Дајна рече: „Хоћеш ли допустити да уђем, Хетаг“ Хета, не говорећи ништа, јер се збунила и наљутила, отвори врата јаче, и пусти

Дајну унутра.