Adam Bid

168 ЏОРЏ ЕЛИОТ . |

Која противност у појавама и у лику ових двеју девојака! Могла се доста добро опазити у полутами, при месечини. Хети су горели образи и сијале очи од замишљених догађаја; њен лепи врат и мишице голе, коса пуштена низ леђа, сва у таласавим бичевима, а у ушима велике минђуше. Дајна, у дугој белој хаљини, на бледом лицу израз притајеног узбуђења; скоро као лепо мртво тело, у које се вратила душа, богата узвишенијим тајнама и узвишенијом љубављу. Девојке су биле приближно исте висине; Дајна ипак нешто мало виша, јер је, обгрливши руком Хетин стас, пољубила је у чело. | у — Знала сам, драга ЖХета, да ти још ниси

легла — рече Дајна својим милим јасним гласом, који је Хету дражио, јер се мешао с њезином љутом, мрзовољом као музика са звеком ланаца. — Чула сам да се крећеш. И пожелела сам да се вечерас још поразговарам с тобом, јер ово је претпоследња моја ноћ овде, а не знамо шта се може десити, и можда нас раставити. Да седнем поред тебе док не очешљаш косу.

— Седи — рече Хета, окренувши се брзо да узме _ другу столицу, која је била у соби, и задовољна што Дајна — изгледало је — није опазила минђуше.

Дајна седе, а Хета стаде четкати косу пре него "што ће је уплести, чинећи то навалице равнодушно, како то чине лица збуњена у себи. Израз Дајниних очију ју је, међутим, поступно разгаљивао: чинило

се да Дајнине очи не опажају ни један детаљ.

— Драга ЖХета, мени је вечерас дошла мисао да ти можеш једног дана допасти патње — патња. је судбина свију нас на овом свету, и зато свима нама долазе дани кад нам треба више утехе и помоћи него што овај живот може дати. Ја сам дошла дати кажем: ако ти се тако што догоди, и буде ти потребан пријатељ који ће осећати с тобом и волети те, тог пријатеља ћеш наћи у Дајни Морисовој у Снофилду; и ако дођеш к њој, или пошљеш по њу, она ће се сетити ове вечери и овог штоти је вечерас рекла. Хоћеш ли то да упамтиш, Хета 2