Adam Bid

АДАМ БИД 169

— Хоћу — рече Хета, готово уплашена. — Али што ти мислиш да ћу ја доспети у беду2 Знаш ли ти што

Хета је села да веже капицу, а Дајна јој приђе, узе је за руке, и одговори:

4#—— Зато што патње наилазе на све нас у овом животу: пожелимо често да имамо оно што није воља божја да имамо, и онда наилазе на нас туга и бол; или, одлазе од нас они које волимо, и не можемо да уживамо ни у чему зато, што они нису с нама; долазе болести, и ми малаксавамо под теретом телесне слабости; или, силазимо с права пута, учинимо што не треба, и долазимо у сукоб са својим ближњима. Нема мушког ни женског створења на овом свету на које неће наићи неко од ових искушења, и зато мислим да ће се и теби тако нешто десити; и желим, да, још док си млада, научиш тражити снагу у Небеског Оца, да би имала помоћ која те у зле дане неће изневерити.

| БеДајна застаде, и испусти Хетине руке, да јој не би сметала. Хета је седела сасвим мирно; није нашла у себи одговор на Дајнину срдачну забринутост; Дајнине речи, изговорене са неком свечаном јасноћом, испуниле су је хладном стравом. Њено руменило беше готово прешло у бледило; али је носила у себи страшљивост природа које воле насладе и раскош, и бејада се сваког најмањег знака бола. Дајна је опазила утисак, и њено брижно разлагање узе још озбиљнији тон, тако да Хета, испуњена неодређеном бојазни да ће је једног дана снаћи некакво зло, бризну у плач. ·

Имамо обичај рећи: да ниже природе никад не могу разумети више природе, а више природе да потпуно. разумеју ниже. Али ја мислим да више природе морају прво да.се уче том разумевању, као што се учи вештина гледања, и да то бива кроз низ тешких искустава, често пута по цену озледа и убоја, зато што смо нешто дохватили с оног краја с којег није требало, или што смо мислили да је простор око нас већи но што је. Дајна никад дотле није