Adam Bid

178 ЏОРЏ ЕЛИОТ_

да их не опажа. На столу, крај лакта ректорова, је прва свеска Есхила, коју је Артур добро познавао из виђења; а сребрни ибрик са кавом, који је Карсл таман уносио, распростирао је мирисну пару која је допуњавала ред задовољстава од једног момачког доручка.

— Браво, Артуре, баш сте добар дечко! И стигли сте таман кад треба — рече г. Ервајн, кад Артур застаде и ускочи унутра кроз ниски прозор. Кароле, требаће нам још јаја и кафе; и да ли би могли наћи и које парче хладне пилећине уз ову шунку 2 Па ће бити као некада, Артуре 2 Има пет година како нисте били код мене на доручку.

— Ово јутро ме намамило на јахање пре доручка рече Артур; — да, како сам волео да доручкујем с вама у време кад сте ме спремали за университет. Мој је деда обично за неколико степени хладнији о доручку него иначе преко дана. Мислим да му не прија јутарње купање. ·

Артур је избегавао да наговести да је дошао са нарочитом намером. Јер, тек што се нашао у при“ суству ректорову, он осети да ће врло тешко ићи с оном поверљивошћу коју је држао за најлакшу ствар на свету; већ у тренутку руковања његов случај му се одједаред показа у сасвим другој светлости. Како да представи ректору свој положај, ако му не исприча и оне мале сцене у шуми, А како да му то исприча, а да не изгледа будала 2 Па онда његова слабост кад се вратио од Говенових, учинивши баш супротно од онога што је хтео! Г. Ервајн би га у будуће сматрао за ветропира. И све то треба да се каже некако ненамерно; ваљда ће се у току разговора дати згодна прилика.

— Ја више волим време доручка него икоје друго доба дана — рече г. Ервајн. — По души нашој није тада још попала прашина, и она је јасно огледало за рефлексе који долазе од околних предмета. 0 доручку увек имам крај себе омиљену књигу, и толико уживам у оном што из ње испабирчим, да ми се чини да бих се поново дао на студирање. Онда улази

ај ===

сија = –—_>

).

је о“ _——_ вија знвиив—тав с о, - Тв == |

ве а а ава ов ава лош. - __ 5.