Adam Bid

АДАМ БИД 183

воли да претреса питања о моралу Да није пред вама лично каква опасност, коју разматрате на један филозофски, општи начин2

Кад г. Ервајн постави ово питање, он одмаче свој тањир, завали се у столицу и упре поглед у Артура. Он је одиста слутио да Артур има нешто да му каже, и мислио да отвори пут зато директним питањем. Али се преварио. Доведен изненада и нехотице на саму ивицу исповести, Артур се трже, и осети да је мање него икада вољан да говори. Разговор је узео много озбиљнији правац него што је сн желео; г. Ервајн може, погрешно, помислити да се ради о Бог зна како дубокој страсти према Хети, а то у ствари није тако. Артур осети да је поцрвенео, и би му криво због те детињарије.

— Не, никаква опасност — ресе што је могао равнодушније. — Не знам да ли ја више нагињем неодлучности него други људи; али, тако, искрске понешто што човека нагони да размишља како (а ствари могле изгледати у будућности.

Да ли се' иза тог чудног опирања крио неки ралог за узмицање, за који сам Артур није знао 2 У нашој се глави отаљавају ствари помало као и ствари у држави: велики део најтежег посла раде фактсри који остају скривени. И у машини биће да има неки мали, једва приметни точак, од кога много зависи кретање великог и видљивог точка. Вероватно је и у Артуровој души радио у том тренутку неки тајни и непризнати чинилац; можда је страховао да би исповест, учињена ректору, могла постати непријатна ствар у случају да он не буде у стању до краја извести сзоју добру одлуку> Не бих смела тердити да није тако мислио. Људска душа је врло сложена.

На Хету је помислио ректор кад је онако испитивачки погледао у Артура; али Артуров одговор, равнодушан и одречан, утврдио је нову једну мисао, која је ректору дошла одмах после прве: не може ту бити ничега озбиљног. Нема героватноће да се они виђају још негде сем у цркви, и код њене куће, али пред г-ђом Појзер, и она мала опомена, коју му