Adam Bid

184 ЏОРЏ ЕЛИОТ је он, пастор, учинио пре неки дан, хтела је рећи да Артур треба што мање пажње да обраћа Хети зато, да не би у тој малој ћуркици потхрањивао сујету, и на тај начин можда отежао њену судбину сељанке девојке. Артур ће, уосталом, ускоро отићи у пук, и бити далеко; не, не, сте стране не може бити опасности, баш да Артуров карактер и није то што је. Његов часни понос господара, окружен наклоношћу и уважењем свих који су око њега, био му је сигуран штит да не упадне ни у какву романтичну будалаштину, а камо ли у страст ниже врсте. Јасно је било, уосталом, да је Артур за све време разговора избегавао да улази у појединости, а Гг. Ервајн, веома пажљив човек, није са своје стране хтео показати ни најпростију пријатељску радозналост. Осетио је да би најбоље било променити тему разговора, и рекао је:

— Слушајте, Артуре, на свечаности о рођендану вашега пуковника било је неких врло успелих транспарената, у част Британије, Пита, и ломширске МИлиције; а изнад свега у славу „племените младости“, јунака тога дана. Зар не бисте и ви могли приредити нешто слично, што би импоновало нашим простим душама 2 | Прилика је прошла. Док се Артур ваздан узтезао, конопац, за који се могао ухватити, занела је вода, и сад је остало једино да сам исплива.

„Кроз десет минута одазваше некуда, послом, г. Ервајна, а Артур, опростивши се од њега, појаха коња, са истим оним осећањем незадовољства које је покушао да одагна решивши у себи да, не часећи

часа, оде у Иглдел.

Па ата а Да ј ЦРН УУ о

ан аај