Adam Bid

__АДАмМ_БИД 191

верце, и више их је прогонио него г. Ервајн. Па онда, није живео према својим приходима; изгледа да је мислио, бар у почетку, да се са шест стотина фуната годишње може бити то што је г. Донитор ; у ту погрешку, виђао сам, често падају свештенили ксји тако, одједаред, дођу до боље парохије. Иначе је у свему осталом био човек од важности, и писао је и књиге: али у практичним стварима се разумевао слабс, као каква жена. Верске доктрине је знао у прсте, и говорио да су оне тврђава реформације; али ја сам угек некако слабо полагао на ту врсту учења, порел којег човек остаје будала и неупућен у своје послове... А сасвим је друкчији био г. Ервајн; дивна памет; док ти је погледао у очи, знао је шта мислиш; разумевао се у грађевинарству, и знао оценити кад је што ваљано урађено. И понашао се као господин према закупцима, старим женама и радницима, баш као и према племићима. Њега нисте могли чути никад да он што протестује или грди, и да се прави цар. Ах, то је био што може фини човек; и тако нежан према матери и сестрама. На ону сироту болешљиву мис Ану је мислио више него на икога у свету. У целој парохији није било човека да једну једину реч каже против њега; а слуге су остајале код њега до старости и изнемоглости, тако да им је морао најимати заменике“.

— То је заиста био најбољи начин придиковања, преко целе седмице, — рекох ја; — али ко зна, кад би ваш стари пријатељ, г. Ервајн, некако оживео, и нашао се идуће недеље на предикаоници, можда бисте се ви, после толиких похвала, мало и застидели што му придика није боља.

— 0 не— рече "Адам, исправљајући се у столици, и мало заваљујући, готов да прими све последице онога што је рекао — никада ја нисам тврдио да је г. Ервајн био неки особити проповедник. Он није много улазио у морална питања; али ја знам да у унутрашњем животу човечјем долази пуно ствари које се не могу мерити метром и угломером, и казати: учини ово, па ће бити то; или, учини ово, па ће бити