Adam Bid

192 ЏОРЏ ЕЛИОТ

оно. Има ствари, и има тренутака, кад осећаји навале као силан ветар, како то стоји у Св. Писму, и тако рећи предвоје човека, те човек сам себе гледа као да је неко други. То су ствари које не могу да се сабију у „учини овако, учини онако“; и у томе се ја слажем са најпретеранијим методистима. То ми доказује да у религији има нешто дубоко- духовно. То је тешко казати, то се само осећа. Г. Ервајн није улазио у те ствари; говорио нам је кратке моралне поуке, и то је било све. Али, што је главно, он је и чинио готово све оно што је проповедао; није се издавао, данас, за сасвим друкчијег него други људи, а сутра да личи на њих каошто једно зрно боба личи на друго. Он је постигао да га народ воли и цени, а то је боље него да му је зановетањем и замерањем тровао душу. Г-ђа Појзер је волела да каже — а она је умела, каошто знате, да нађе за све згодну реч — да је г. Ервајн као добро јело, које вам добро чини и ако не мислите на њега; а г. Рајд је као медицина, који вас изгриза и намучи, и остави вас, на крају крајева, онако како сте и били.

— Али, зар г. Рајд није проповедао баш о оном дубоко духовном у религији о чему сте и ви говорили, Адаме2 И зар се нисте више користили његовим проповедима, него проповедима г. Ервајна 2

— Бога ми, не знам. Много је, и сувише, говорио о доктринама. А сам је, још од младости, знао да религија није доктрина и појмови. Мени дође да су доктрине као нека имена за осећаје, тако да можете 0 осећајима говорити иако их нисте осећали, баш каошто може човек говорити о алату, кад зна како се зове, иако га није ни видео, а камо ли радио њиме. Слушао сам ја много о тим догмама идући по методистичким зборовима са Сетом, кад ми је било седамнаест година, и много сам лупао главу о Арминианцима и Калвинистима. Везлејанци су, знате већ, строги Арминианци; и Сет, који није никад могао поднети никакву грубост, и увек се добру надао, држао се од увек Везлејанаца. А мени се чинило да сам овде

онде у њихову учењу нашао празнине, те сам једанпут