Adam Bid

АДАМ БИД 193

ушао у препирку с једним од њихових главних вођа, доле у Тредлстону „и тако сам га притеснио у неколико махова, да ми је најзад рекао: „Младићу, сам се нечастиви послужио твојом гордошћу и сујетом, и учинио их оружјем против једноставности у истини.“ Морао сам се нато насмејати, али после, кад сам се враћао кући, дође ми на памет: као да тај човек и није баш много погрешио кад је то рекао. Почео сам увиђати да је све то само одмеравање и цепкање: шта може значити које место у Св. Писму, и да ли се човек спасава само божјом милошћу, или и својом вољом, и зато, да све то није истинска вера. Можете о том говорити читаве сате, и само ћете постати још више уображени но што сте били. Зато сам ја решио да ћу ићи само у парохиску цркву, и да нећу слушати никога до г. Ервајна, јер он је говерио само оно што је добро, и што је вредило запамтити, Нашао сам да је за моју душу боље да останем скрушен пред тајанством божјих дела, него да брбљам о ономе што никад нисам разумео. Уосталом, све су то будаласта питања; јер, шта има у нама, или на нама, штоније од Бога 2 Ако смо решили да чинимо добро, то је, пре а после дошло од њега; само, по мени, ми то добро нећемо учинити док се нисмо и у себи на то решили, и то је за мене доста.

Ви видите да је Адам био одани поштовалац, можда пристрасни судија г. Ервајнов, каошто, срећом, има и међу нама људи који се тако односе према особама које им блиско стоје. Наравно, наћи ће се охолих духова, оних који увек уздишу за идеалима, који ће на то велико поштовање гледати као на слабост, с презрењем; јер, њима се чини да међу свакидашњим светом не могу наћи предмет достојан њихове емоције и одушевљења. А ја сам, напротив, најјаче своје убеђење о том да је човекова природа достојна љубави, стекла живећи много међу светом обич· ним, међу простацима, ако хоћете, 0 којима, вероватно, не бисте успели да сазнате ништа пажње вредно, ако бисте пошли да по суседству распитујете 0 њима. Јер, они мали трговчићи око њих не виде баш ништа у

13