Adam Bid

206 ЏОРЏ ЕЛИОТ

улазити и они из порте, иако се неки нису баш журили; узрок је био можда што су спазили како се полако пењу кола господина Дониторна, те су мислили да ни они не треба да журе.

У том се зачуше оргуље; вечерња химна, која је увод у службу, отпочела је, и све живо похита да заузме своје место.

Не могу рећи да је црква у Хејслопу била заним-

љива још по нечему сем по стародревности својих .

храстових клупа — великих четвороугаоних клупа, поређаних са обе стране уске лађе. Није било у њој оне модерне накараде, галерија. Певачи су имали две засебне уске клупе, у средини клупа с десне стране, тако да је Џошуи Рану било лако и заузети своје место првог баса међу певачима, и вратити се за свој пулт за читање кад се певање сврши. Предикаоница и пулт, стародавни као и клупе, стајали су са једне стране засвођеног дела пред олтаром. Под тим засвођеним делом се налазиле опет старе четвороугаоне клупе, за породицу Дониторн и њихове слуге. . Међутим, ја вас уверавам да су те старе клупе,

и тамно обојени зидови, давали неки особити тон.

сиротињској унутрашњости цркве, и да су одлично били у складу са здравим црвеним лицима и шареним прслуцима. Нашла се, уосталом, и пурпурна боја: предикаоница и клупе Дониторна биле су превучене пурпурном чојом, а на олтару је био прострт пурпурни покривач, везен златом, који је израдила мис Лидија.

Али и без те пурпурне чоје, утисак би био топао и пријатан, са г. Ервајном на предикаоници, који тако наклоно гледа по својој једноставној пастви — по оним стврднутим старцима, повијених колена и леђа, можда, али са још довољно снаге да секу живу ограду, и поправљају кровове; по снажним тесачима камена и дрводељама, са оштрим бронзаним лицима; по неколицини имућних закупаца, са њиховим породицама пуних и румених образа као јабуке; по чистим старицама, већином женама радника на имањима, са снежно белим испусцима испод црних капа, са