Adam Bid

АДАМ БИД 217

Крег се насмеши и намигну при тим последњим речима, али се тај предмет није даље претресао, јер у то беху стигли до места где ће Адам и његово друштво да се опросте. И вртар би имао ту да скрене, да није примио позив Појзеров на чај. Позвала га је и г-ђа Појзер; она би сматрала за срамоту да не прими суседе у своју кућу; личне симпатије и антипатије немају ништа са тим освештаним обичајем. Сем тога, Крег је био увек веома учтив и љубазан према свима у Хол Фарми, и г-ђа Појзер је била готова да изјави да она управо и нема ништа да каже против њега, једина је штета само што цео тај човек „не може понова да се излеже.“

Адам и Сет, и њихова мати међу њима, скретоше наниже, у долину, па онда ударише горе, ка својој старој кући, где се сада станила тужна успомена на месту дуготрајне бриге, где Адам никад више неће питати, кад се кући врати: „Где је отац 2“

А она друга породица, с Крегом у друштву, вратила се у пријатан свој стан, сви мирног расположења, изузевши Хету, која је сад знала куда је отишао Артур, али је била тим више збуњена и нерасположена. Изгледало јој је да је његово отсуство било сасвим хотимично: није морао ићи, и не би ни отишао, да је имао жељу њу да види. Обузе је неко мучно осећање: да је ништа пријатно више не чека у будућности, ако јој се не испуни оно што јој се у четвртак на ноћ привидело; и у томе тренутку хладног разочарења и ледене сумње, она стаде поново да тражи могућности виђења с Артуром насамо, гледања у његове заљубљене очи, слушања његових меких речи — и тражила је све то са оном немирном жудњом, која би се могла назвати мукама страсти које расту.

ДЕВЕТНАЕСТА ГЛАВА Адам у радни дан.

Упркос прорицању Крегову, тамноплави облак се разишао без претећих последица. Сутрадан је