Adam Bid

АДАМ БИД 219

жалости. Јадни Адам! Та туга на њеном лицу долазила је из сасвим другог извора; али откуда да он то зна2 Ми гледамо у лице жене, коју волимо, као и у лице матере земље, и налазимо све врсте одговора на наше жеље. Адам је морао имати осећање да је оним, што се догодило прошле недеље, стављена ближе у изглед његова женидба. Досада је живо осећао „опасност да би срце и руку Хетину могао задобити други који момак, док је он јошу положају због којег се морао устручавати да јој се понуди. Све да је и имао јаку наду да га она воли — а био је далеко. од такве наде — оптерећен је био толиким другим обавезама, да не би могао заснивати огњиште за себе и Хету, огњиште које би било у стању да задовољи њу после онако пуне куће као код Појзерових. Као и сви људи снажне природе, и Адам је имао поверења у своје подобности:, да ће створити нешто у будућности; он је сигурно осећао да ће једнога дана, ако само буде жив, бити у стењу да издржава породицу, и прокрчи широк пут за се; али је његова глава била и сувише трезвена, и он је правилно ценио све препоне које тек треба савладати. Колико ли ће проћи времена дотле! А Хета је као румена јабука што виси ван ограде всћњака, свакоме на догледу, и таква да свако мора пожудети за њом.Наравно, ако га она много воли, она ће га радо чекати; али да ли га воли2 Његове наде нису никад биле толике, да би се усудио да њу запита о томе. Јасно је видео да се њен ујак и ујна не би срдили кад би је запросио; и да га то није подржавало, он не би можда даље ни ишао Појзеровима. Јер о Хетиним осећајима је могао изводити само несигурне закључке. Она је била као маче, и имала, као маче, нешто примамљиво и лепо, што, у ствари, не значи ништа кад човек ближе приђе. !

Али сад је осећао да је највећи део његовог терета био уклоњен, и да ће, пре но што прође још једна година, његове прилике бити тако сређене да ће му допустити да мисли на женидбу. Знао је да ће због тога бити тешке борбе с његовом матером,; ма

~