Adam Bid

АДАМ БИД 223

тање сунца, промена годишњих времена, појаве из области мистерија, једва мало објашњене елементима из науке. Тешком муком је Адам, у слободним својим часовима, научио оно што је знао сем и изнад свога заната: да влада пером, да пише разговетно и само са оним грешкама. које се, поштено речено, морају ставити на рачун претераности у правопису, а не невештини писца, и преко свега још да пева по нотама, из партитуре. Сем свега тога, он је прочитао Библију, заједно са апокрифним књигама; затим, Алманах сиротог Ричарда, Тејлорово Свето живљење и умирање, Поклоников пут, од Банијана, већи део Белејева Речника и један део Историје Вавилона; све то позајмљено од Бартла Масеја, који би му могао дати још и других књига, али Адам није имао времена да чита „обичне ствари“, како је говорила Лизбета, јер је у свима часовима одмора био заузет рачунима или израдом неке дрвенарије ван радионице.

Адам, како видите, није био неки необичан човек, ни какав геније, али не могу рећи ни то да је био обичан радник међу радницима; нити би био добар закључак рећи да ма који други радник, кога срећете с корпом алата на плећима и с капом од хартије на глави, има толико строге савесности, здраве памети, осетљивости и владања собом, колико наш познаник Адам. Он није био просечан човек. Па ипак, таквих људи, каошто је он, налазило се овде онде у сваком по- | колењу међу нашим сеоским занатлијама; они пробијаху себи пут, ретко као особито даровити људи, него обично као поштени радници, са вештином и савесношћу да добро сврше задатке који су пред њима. За живот њихов се слабо знало ван њихове околине; али се зато у њихову крају'налазио добар друм, нека велика зграда, нека израда од камена, била уведена по каква реформа у земљорадњи, понека реформа у парохиским стварима, а све то везано за њихова имена, кроз једно или два поколења. Њихови послодавци богатили су се помоћу њих; рад њихових руку је стварао , рад њихових мозгова је водио руке других људи. У младости својој су ишли у фланелским