Adam Bid
224 ЏОРЏ ЕЛИОТ
или папирним капама, у оделу црном од угљеног праха, или покапаном од креча и црвене фарбе; у старости се њихове седе главе виђале на почасним
местима у дркви и на тржиштима, а својим добро:
одевеним синовима и кћерима су причали, седећи у зиму око добре ватре, како су срећни били кад су први пут зарадили надницу од једног гроша. Имало је и таквих који су помрли сиромашни, и нису никад преко недеље скидали своје радничко одело; нису се умели обогатити; али су то били људи од поверења, и ако је неки од њих умро пре него што је постао неспособан за рад, било је тако као кад испадне какав главни завртањ у машини; господар, код кога је радио, рекао би за њим: „Где да нађем сад таквог каошто је он био“
ДВАДЕСЕТА ГЛАВА Адам код Појзерових.
Адам се вратио с рада у празним колима; пре-
свукао се, и био готов да пође Појзеровима у четврт
до седам. Лизбета га упита јадикујућим гласом, силазећи низ степенице: '
— Што си обукао празнично одело 2 ваљда нећеш ићи тако у вечерњу школу 2
— Не, мати — рече Адам мирно — " идем код Појзерових; али можда ћу послеи у школу, и зато се немој чудити ако дођем нешто доцније. Сет ће стићи
кроз пола сата, отишао је само до села; можеш онда
остати без мене. __А што да се облачиш у најбоље одело кад
идеш код Појзерових 2 Они су те јуче видели у њему,
зар не Шта ти то мислиш, кад радни дан окрећеш у празник Јадно је то друштво што те више воли видети у празничном руху него у радном.
__ Збогом, мати, морам журити, — рече Адам, узе шешир и изађе.
Али није прошао ни неколико корака с оне стране врата, кад се Лизбети наједаред ражали што га је наљутила. Разуме се да је тајна онога пребацивања