Adam Bid

АДАМ БИД 2 229

А ружини шибови, код којих се Адам задржа да убере једну ружу, изгледали су као задивљали; зарасли у честар, и засути расцветаним цветом, скоро увек исте боје, беле и ружичасто шарене, што је долазило, вероватно, од укрштања јоршке и ланкастерске вр-= сте. Адам је био толико мудар да изабере једну од пуних провансалских ружа, која је вирила, полу угушена, између својих разметљивих другарица без мириса, и држаше је у руци (мислио је да ће му бити угодније ако има што у руци), док је пролазио другом крају градине, где се сећао да стоји најдужи ред рибизли, недалеко од крупне тисовине.

Али тек што је пошао неколико корачаја од ружа, примети да се тресе једна грана и чу дечка који говори:

— Еј, Тота, рашири кецељу — хватај!

Глас је долазио из грања велике трешње, где Адам без по муке познаде фигуру у плавој кецељи, која чучаше тамо где је род био најгушћи. Тота је без сумње била доле, иза заклона од грашка. И одиста, с капицом која јој је висила низ леђа, и пуначким лицем, које је било страшно мусаво од црвеног сока и окренуто навише ка трешњевим гранама — она је држала отворена мала устанца и раширену црвено мрљаву кецељу, да ухвати оно што јој се баца. На жалост, више него „половина бачених трешања биле су још жуте и тврде, место · да буду сочне и црвене; али Тота није траћила време у неком узалудном жаљењу, него је"сисала већ трећу од најсочнијих трешања, кад јој Адам рече: „Чујеш, Тота, добила си доста трешања, а сад трчи брзо матери; она те зове, у млекарнику је. Потрчи одмах, хајде, ти си добра девојчица“.

Говорећи то, Адам је подиже својим снажним рукама и пољуби, али Тота је то сматрала само као досадно прекидање у једењу трешања; кад ју је Адам спустио, она потрча кући, сисајући, успут, и даље "трешње. ·

Идући дубље у башту, ка рибизлама, Адам довикну Томи: „Пази, Томо, да те не упуцају место неке тице што краде трешње!“