Adam Bid

230 ЏОРЏ ЕЛИОТ

На крају читавог реда рибизли спазио је Адам велику корпу; Хета није могла бити далеко од ње, и њему се учини да га она већ и види. Али кад обиђе окуку, спази је леђима окренуту према њему, сагнуту да обере плод при дну. Чудновато, како није чула да он долази! Можда због шуштања лишћа. Хета се трже кад осети да се неко приближава, и то тако јако, да је испустила суд с рибизлама; а кад спази Адама, она прво побледе, па затим јако поцрвене. Због тог руменила, Адамово срце закуца новом срећом. Хета раније није црвенела кад би га видела.

— Ја сам вас престравио — рече он, са при"јатним осећањем да није то прави смисао његових речи, пошто, изгледаше му, Хета осећа што и он; — дајте да вам ја покупим просуте рибизле.

То би брзо свршено, јер рибизле беху попадале на једно место у бусен, и кад се Адам усправи, и даде Хети суд, он јој погледа право у очи с оном резервисаном нежношћу која прати прве тренутке љубави што се нада.

Хета не окрете очију од Адама; руменила јој је нестало с лица, и она дочека Адамов поглед некако тужно, што Адама јако задовољи, јер је то био поглед какав он никад дотада није видео.

— Нема још много рибизли; брзо ћу бити готова, — рече Хета.

— Ја ћу вам помоћи — рече Адам, и дохвати

велику корпу која је била скоро пуна рибизли, и

привуче је ближе к себи ик њој.

Док су брали, не паде ни једна једина реч. Адамово је срце било препуно, те му није било до говора, а мислио је, сем тога, да Хета зна све што је у њему. Њој није равнодушно његово присуство, јер, ето,

поруменела је кад га је видела; а после је дошао онај

израз сете, који сигурно значи љубав; пока-

зало се нешто сасвим ново у њеном држању, које

је раније чинило на Адама утисак равнодушности.

Адам је сад могао гледати у Хету непрестано, док

се она сагибала око брања рибизли, и док су коси

сунчани зраци кроз дебело јабуково грање падали

__- = ==

_— Ш-—=сља- —_- Шо _ ока Бо