Adam Bid

252 ЏОРЏ ЕЛИОТ

повратку; звук од корака, чијих било, утицао би на њу истим начином — она би имала осећање да је то Артур пре него што би имала времена да види које, и крв, која би јој појурила у образе при узбуђењу од онога тренутног осећања, вратила би се назад да је спазила ма кога другог, каошто се вратила и при погледу на Адама. Адам се није варао кад је дошао на мисао да се код Хете извршила промена; бриге и страховања прве страсти, од које је она треперила, постали су јачи него осећаји таштине, и учинили су јој, први пут, да осети зависност од туђих осећања, што буди, и у најповршнијој девојци, потребу да сена неког молећиво наслања, и чини је осетљивом за љубазности према којима је раније остајала неосетљива.

Први пут је Хета осетила да има нечег утешног и пријатног за њу у Адамовој страшљивој али мушкој нежности: јер јој је била потреба да је љубав окружи, јер је тако тешко било сносити празнину отсуства, тишину, привидну равнодушност, после оних часова жарке љубави! Она се није бојала да ће јој Адам досађивати удварањем и ласкавим речима, како то чине толики други што око ње облећу; он је био увек тако уздржљив према њој; она је могла без икаквог страха уживати у осећању да је тај снажни и ваљани човек воли, и да је ту, крај ње. Њој није никад падало на ум да је и Адам човек, на кога се може сажалити, да и он може патити једног дана.

Хета, каошто знамо, није била прва жена која постаје љубазнија према човеку, који је узалуд воли, зато што у исто време она воли другога. То је стара прича; али Адам није знао ништа о тој причи, и жудно је гутао из чаше слатке обмане. К

— Доста је — рече Хета мало доцније. — Ујна ми је рекла да оставим мало рибизли на стаблу; сад ћу ове да носим у кућу.

— Баш је добро што сам дошао, да ја понесем корпу; она је много тешка за ваше слабе руке рече Адам.

— О не, ја бих је могла однети обема рукама.

и _— _