Adam Bid

АДАМ БИД 243

— Једанаест у вече, то је доцне, баш је доцне, — рече стари Мартин. — ја никад нисам тако дуго седео у свом веку, сем ако је свадба или крштење детета, или посело, или вечера.о жетви. Једанаест сати, то је доцне.

— А ја често седим и до после дванаест — рече Адам, смејући се — али не да нарочито једем и пијем, него да нарочито радим. Лаку ноћ, госпођа Појзер; лаку ноћ, Хета.

Хета се могла само насмешити, али не и руковати, јер су јој руке биле обојене и влажне од рибизла; а сви остали срдачно стегнуше Адамову снажну шаку, говорећи: „Дођите опет, дођите опет“.

— Јесте ли чулиг — рече Појзер, кад је Адам изашао на друм. — Тај остаје на ногама до поноћи, на прековременом раду! Колико ћете их наћи, његова доба, који би се могли запрегнути уз исту руду 2 Ако уловиш Адама за мужа, Хета, знај да ћеш се једнога дана возити на својим сопственим колима на федере.

Хета је у тај мах пролазила с рибизлама кроз кујну, и тако ујак није запазио њен покрет главом, који је био њему одговор. Возити се у колима на федере, то је њој сад изгледало бедна ствар.

' , .

ДВАДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА Вечерња школа и учитељ.

Кућа Бартла Масеја била је једна од оно некоу лико кућа, разређених на ивици ледине кроз којје водио друм за Тредлстон. Изашавши од Појзе; рових, требало је Адаму четврт сата да стигне до њеухвативши руком за браву, он уједно виде, кроз прозор без завеса, осам или девет глава, сагнутих над скамијама које су биле осветљене слабом светлошћу. Кад уђе, већ је у велико био почео час читања, и Бартл Масе само климну главом, пустивши Адама да седне где хоће. Адам није дошао то вече ради часа; глава му је била пуна његових личних брига,

16