Adam Bid

246 ЏОРЏ ЕЛИОТ

љан у своме незнању, али је најзад добио „праву веру“, а с њом и жељу да чита Библију. Читање је и за њега било тешка работа, и вечерас, кад је пошао у школу, он се, по обичају, нарочито помолио Богу да му помогне, јер је он тај тешки задатак преузео у јединој намери да своју душу нахрани: да би,то јест, имао што више текстова и химни у глави, којима ће гонити зле успомене и искушења доскорашњих навика, кратко рећи, ђавола. Тај је ћерамичар био познати крадљивац дивљачи, и сумњало се, ма да није било довољно доказа против њега, да је он пушком ранио у ногу суседног чувара дивљачи. Како било да било, извесно је ово: ускоро после оног случаја, и кад је баш у исто време дошао био неки ревносни методички проповедник у Тредлстон, опазила се велика промена код ћерамичара; и премда је и даље био познат у својој околини под именом „Сумпор“, ни од чега није толико зазирао колико да има посла с тим смрдљивим елементом. Био је то плећат момак, топле природе; али то му је више помагало да прима у себе религиозне идеје, него да успева у сувопарном процесу упознавања азбуке. И заиста га је мало већ и поколебао у одлуци неки брат методист, који га је уверавао да је писмо чиста сметња Духу, и који је изјавио бојазан да „Сумпор“ канда и сувише жуди за знањем, које човека чини гордим и надувеним.

Трећи почетник био је ученик који много више обећаваше. Висок и танак пргавко, година као И „Сумпор“, врло блед у лицу, руку испрљавих 34творено плавом бојом. Он је био бојаџија, и, топећи у боју домаћу вунену пређу и избледеле сукње старих жена, осетио жарку жељу да дозна што више о чудној тајни боја. Већ се био прочуо по околини са својим бојама, и сад се паштио да нађе начина да крмезно бојење буде језтиније. Дрогиста у Тредлстону рекао му је да би уштедео себи силан труди трошак кад би се постарао да научи читати; и тако се он решио да своје слободно време, у вече, посвети вечерњој школи, а одлучио уједно да ће његов синчић поћи у Масејеву дневну школу чим дорасте за њу.

РЕЈ ПРЕ „МУР ИИНННННИНИ