Adam Bid

тнији

АДАМ БИД 247

Дирљиво је било гледати та три одрасла човека, са многим знацима њихова трудног занимања, како се марљиво гуре над овешталим књигама, и с муком сричу: „Трава је зелена,“ „Дрво је суво“, „Жито је зрело.“ То јебио тежак посао, на који се прешло после оних стубаца од једносложних речи, потпуно сличних, различних само по почевном писмену. Изгледало је скоротако као да су њих тројицатри животиње, које чине скрушене напоре да постану људи. А то је дирало Бартла Масеја у најтање жице; та одрасла чељад беху једини ученици за које он није имао ни опорих назива ни нестрпљива тона. Иначе, он није био обдарен тихом нарави, и на часовима певања се лако могло опазити да стрпљење није била врлина која би му лако падала. Те вечери, међутим, кадгод би“погледао преко. наочара у Била, каменара, који је накренуо главу на једну страну с очајним осећањем да је код слога 4 г у нешто избрисано, из његових, Масејевих очију ширио се поглед саме благости и бодрења.

После оделења које је радило читање, дођоше на ред два младића, између седамнаесте и деветнаесте године, са каменим таблицама, на којима су били подаци за неке рачуне, и што је сад требало брзо израчунати, али то је ишло са тако мало успеха, да је Бартл Масе, који их је са недоумицом гледао кроз наочаре некслико минута, најзад прешао у једак тон, застајкујући при свакој речи да удари о под чворновитим штапом који му је био"међу ногама.

— Ето, видите, не знате то ништа боље него што сте знали пре петнаест дана; а ја ћу вам казати и зашто. Ви хсћете да научите рачунање; добро, то је лепо и добро; али ви мислите да је зато доста што ћете доћи к мени, и сабирати по сат, и нешто више, два-три пута недељно; а чим натакнете капе на главу, и окренете леђа, ви сее то начисто избришете из памети. Шврљате звиждућући, и небрирате много о чем мислите, као да су вам главе олуци кроз које пролази све што успут наиђе, и ако баш и захватите нешто добро, то се брзо опере. Ви мислите да се знање лако добива;