Adam Bid

АДАМ БИД 249

ретко треба, и да је мислио да су га додали просто зато да заврше азбуку, иако је, како се њему чини, за завршетак азбуке згодан био и знак за везу и: 4.

Најзад устадоше сви ученици, узеше капе, рекоше учитељу „лаку ноћ“; а Адам, који је знао навике учитељеве, упита: да ли да погасим свеће, г. Масеју 2

— Да, да, све, сем две, које ћу да носим у кућу; и закључај врата на улазу, кад си већ тамо — рече Бартл, намештајући штап како ће се помагати при силажењу с катедре. А кад је стао на под, показа се зашто му је требао штап: лева му је нога била краћа него десна. Али се учитељ и поред хромости хитро кретао, тако да се она и није могла сматрати као несрећа за њега; да сте га могли видети како хода по учионици, како се пење у кујну, разумели бисте како су несташни ученици понекад имали да осете да његов корак може јако да се убрза, и да он и његов штап могу да их стигну и кад су у највећем трку.

У тренутку кад се Бартл, са свећом у руци, појавио на кујинским вратима, тамо код огњишта чу се као неко слабо скичање, и црно-мрка кучка, од пасмине оних паметних кучића са дугим телом и кратким ногама, стаде да прилази господару у сусрет, машући репом, и застајкујући на свака два корака, као да су јој симпатије биле на муци: да се поделе између корпе, у углу огњишта, и господара, којега није могла оставити без поздрава.

— Шта је, Викси, како су мали 2 — рече учитељ, пожуривши ка огњишту и надневши свећу над плитку корпу, где два потпуно слепа кучета, на лежишту од крпа и вуне, стадоше подизати главе према светлости. Викси је била сва узбуђена кад је господар стао да посматра њене младе; ускакала је у корпу, и опет искакала из ње, понашала се са правом женским лудошћу, иако је у исто време изгледала некако мудра, као какав патуљак, с чудновато великом главом, и телом на претерано кратким ногама.

— Па ви то имате фамилију, г. Масе, — рече Адам, смешећи се, кад уђе у кујну. — Како тог Ја сам држао да се то не слаже с вашим назорима 2