Adam Bid

250 ЏОРЏ ЕЛИОТ

— Назори> Шта помажу назори, кад човек полуди и пусти женско у кућу г — рече учитељ, окре" нувши се од корпе мало срдито. Он је кучку свагда називао женом, и изгледа да више није ни опажао да он то употребљава само фигуру у говору. — Да сам знао да је Викси женско, не бих био спречио децу да је удаве; а сад, кад се једном већ нашла код мене, и против воље сам се научио на њу. Видиш, ето, до чега ме је довела та лукава, претворна вештица; Бартл је последње речи говорио у тону пребацивања, гледајући у кучку, која беше оборила главу, а подигла очи на господара, као да осећа стид — и још нашла да легне у недељу, у време службе. Толико пута ми је жао што нисам неки крволок, па да једним ужетом удавим и матер и младунце.

— Мило ми је што вас није што озбиљније задржало од цркве — рече Адам. — Побојао сам се да нисте оболели, први пут у животу. А нарочито ми је жао било што баш јуче нисте били у цркви.

— Е, е, знам зашто, знам зашто — рече Бартл, љубазно прилазећи Адаму, и стављајући руку на Адамово раме, до којег је таман допирала његова глава, — Ти си имао тешких часова откад се нисмо видели, Али се надам да долази боље време за тебе. Имам неке новости да ти кажем. Само, прво морам вечерати, гладан сам, гладан сам. Седи, седи.

Бартл уђе у свој малени ћилер, и изнесе изврсни домаћи хлебап; једино његово задовољство у то скупо време: да једаред дневно једе хлеб а не овсеницу. Он је то правдао тиме, да учитељу треба пре свега мозга, а овсеница иде више у кости него у мозак. После тога је дошао комад сира, и кригла пива с пеном. Свето метну он на округао јелов сто, што се налазио према његовој наслоњачи, у углу до огњишта, тако да му је с једне стране била корпа с кучком и кучићима, а с друге страке полица с књи-

· гама, које су биле наслагане једна на другу. Сто беше тако чист, као да је Викси Сила нека вредна домаћица са шареном кељељом; чист је био и камени под, и велики дрворезни храстов орман; а стари кре-

|