Adam Bid

254 ЏОРЏ ЕЛИОТ

— Сачела ударила капља. Рече ми момче које су послали у Тредлстон по лекара, пре седам часова јутрос. Он је подобро превалио преко шездесете, знам; да Бог да да то издржи.

— Па, ја бих рекао да ће се у овој парохији више њих зарадовати, него ожалостити, ако он оде — рече Адам. — Био је саможив, оговарало, пакостан, али ипак ником није учинио толико штете и зла, колико самом старом сквајру. Премда, кривица пада баш на сквајра — који је једном глупаку дао да чини шта хоће по имању, само да заштеди издатак за Ваљана надзорника... И смем рећи, изгубио је више на рђавом газдовању с шумом, него што би издао за два надзорника. Ако Сачел оде Богу на истину, надати се да ће његово место заузети бољи човек; само, ја не видим што се то може тицати мене. 4

— Али ја видим, ја видим — рече Бартл— а и други, сем мене. Капетан сад постаје пунолетан, ти то знаш као и ја, и може се очекивати да ће се његов глас одсад мало више чути у стварима управљања. А ја знам, а и ти знаш, какве су капетанове жеље односно шуме, ако се укаже згодна прилика за какве измене. Он јепред пуно људи казао да би поставио тебе за управника над шумама, кад би се он питао. Ето, Карол, слуга г. Ервајнов, чуо је како је он то говорио свештенику, пре неки дан. Карол је свратио код Касона, кад смо тамо седели и пушили у суботу на вече, и казао нам то; а кадгод ко проговори добру реч за тебе, свештеник ће увек бити готов да то потпомогне, за то ти стојим добар. Разговарали смо после о том и ми, на дуго и на широко, код Касона; било их је, наравно, те један, те други, који су имали да додаду понешто на твој рачун: кад се магарци разњачу, знаш већ каква мелодија испада.

— А дали сте разговарали о том и пред Г. Барџом 2 — упита Адам — или он можда није био тамо у суботу 2

— Е, он је отишао пре него што је Карол до-

шао: а Касон — како већ знаш да увек расправља туђе ствари — он би хтео да Барџ буде онај који ће