Adam Bid

АДАМ БИД 255

руковати шумама. „Солидан је то човек — вгли са његових шездесет година искуства У грађи; а за Адама Бида би било добро да ради под његовим упуством, али нема изгледа да ће сквајр поставити тако млада човека, каошто је Адам, кад има и старијега и бољега при руци.“ Али му ја на то рексх: „Лепо ти то говориш, Касоне; Барџ је човек који, знамо, купује грађу; би ли му ти нешто дао шуме на руковањг, па да тргује за свој рачунг Ја мислим да ти не пушташ муштерије да саме пишу колико је ко попио А што се тиче година, колико у њима има вредности, зависи од каквоће човека. Зна се добро ко држи целу Барџову радњу“.

— Хвала вам на доброј речи за мене, господине Масе — рече Адам. — Али при свем том, Касон је донекле био у праву овога пута. Нема много изгледа да би стари сквајр пристао да ја уђем у тај посао; ја сам га пре две године увредио, и он ми није хтео никако опростити.

— А шта је то било2 Ти ми ниси никад о том ништа рекао — рече Бартл.

— Будалаштина једна. Требало је да израдим оквир за неки заклон пред пећ за мис Лидију — ви знате да она увек ради тако неке женске радове и она ми је давала нарочита упуства за тај посао, и при том је толико говорила и мерила, као да ћемо читаву кућу да градимо. Ипак, то је био фини посао, и ја сам имао вољу да га израдим. Али сами знате, те ситне украшене стварчице захтевају доста времена. Ја сам радио тај посао само изван раднога времена, често доцкан у ноћ, и више пута сам морао ићи у Тредлстон по ситне ексериће од меди и томе слично. И стругао сам мале пужиће и ножице, и резао дрво по мустри што сам боље умео. Кад је било готово, необично ми се допало. Однесем рад, а мис Лидија ми нареди да га носим у њену собу за примање, да ми да упуство како ћу сад утврдити у дрво њен рад, фини неки вез, како се Јаков и Рахила љубе између оваца; дође као слика нека; а тамо је седео и стари сквајр, јер он понајвише седи код мис Лидије. И