Adam Bid

зј сл с

ЏОРЏ ЕЛИОТ

њему се јако допао заклон, и најзад запита: шта има да ми плати. Нисам говорио од ока, ви знате да јатако не радим; све сам тачно израчунао, иако нисам поћео писан рачун; кажем му: једну фунту и тринаест шилинга. То је било и за материјал и за мој рад, и није било много. Стари сквајр на то погледа горе, па загледа у заклон, и рече: фунту и тринаест шилинга, за овакву играчку! Лидија, ако мораш да трошиш новац за такве ствари, зашто их не набављаш у Росетеру, место да плаћаш двогубо за грубу израђевину овде. Нису такве ствари да их ради дрводеља, као што је Адам. Дај му једну гвинеју, али не више. Мис Лидија као да поверова што јој он рече; а баш ни сама не води да се растаје с новцем. У основи, она није рђава девојка, али је под његовим рукама одрасла; и тако она поче да врти кесу у рукама, поцрвеневши као њена трака. ја се онда поклоним, па јој кажем: „Хвала, госпођице, ја ћу вам поклонити заклон, ако допустите. Ја сам ставио правилну пену за свој рад, и знам да је он добар, и, нека опрости

поштовани господин, ја знам да такав рад не бисте

добили у Росетеру за мање од две гвинеје. Ја вам радо дајем своју израђевину; радио сам је у својим слободним часовима, а њима само ја располажем;

али ако хоћете да ми платите, не могу примити мање

него што сам казао, јер би онда испало да сам тражио више него што је право. Допустите да вам кажем

збогом.“ ја се поклоних и изађох пре него што је

она могла ма што рећи, јер је стајала с кесом у рукама сва запањена. Није ми била намера да будем

неучтив, и говорио сам колико сам год умео учтивије,,

али не допуштам никоме да каже да сам га хтео оглобити. У вече ми донесе слуга једну фунту и тринаест шилинга, увијених у хартију. Али од тада сам јасно опажао да ме стари сквајр не може да поднесе.

— Сасвим је вероватно; сасвим је вероватно рече Бартл замишљено. — Једини начин да се с њим изиђе на крај био би да му се докаже шта је у његовом интересу; а то би могао капетан, то би могао.

капетан.

пази ла __ | —_

ј