Adam Bid

ПРЕДГОВОР хх1х

Кроса. Њој је тада шездесет и једна година, и остаје јој да живи свега осам месеца. Исте године у децембру де умрла. После њене смрти, муж њен је сабрао њена писма и ситне забелешке, и публиковао, под насловом Живот Џорџ Елиота, ту интимну збирку. Писма Џ. Елиота су обична. У младости, нарочито у преписци са учитељицом, још се и налазе ставови који одају унутрашње борбе и мучна питања. Познија писма, кад је и са стварним својим животом дошла у опреку са светом, и литерарним радом се изложила јавности и критици, затворена су и дискретна, своде се на просто одржавање веза са пријатељима. „Живот“ Џ. Елиота се из тих писама не може видети. То су само саопштења из спољашње, материалне њене егзистенције, хитна, шкрта, сува. Али то није штета. Дело њено, велико и довршено, упознаје нас са свима оним одсецима њена живота, и спољашњег и унутрашњег, које је она сматрала достојнима да се сачувају, који су били такви да су се могли изразити у мисли и у уметности. Све остало, као скела са готове грађевине, уклања се да не смета.

Исидора Секулић.