Adam Bid

АДАМ БИД 9

— Шта је, спремио си се да узмеш корпу, а, Џипе2 — рече Адам истим оним меким гласом којим се обраћао и Сету.

Џип скочи и кратко лану, што је требало да буде: Па, разуме се — јер он, сиромах, није имао много израза на расположењу.

То је била корпа у којој је радним данима био Адамов и Сетов ручак; Џип, идући за својим гослодарем с том корпом у устима, изгледао је као какво званично лице, равнодушан за све на свету што није његова дужност. :

Изашав из радионице, Адам завкључа врата, извади кључ, и однесе га у кућу преко дворишта. То је била ониска кућа, покривена сивом кровином, жућкастих зидова, која је изгледала пријатно у вечерњој светлости. Прозори, оловом опточених окана, били су чисти и сјајни, а каменити праг пред вратима тако бео као шљунак на морској обали после осеке. На том камену пред вратима стојала је једна чиста старица, у цицаној хаљини с тамним пругама, са црвеном марамом и белом капом, ћућорећи нешто с шареним кокицама које се окупиле око ње узалудно очекујући, како изгледаше, хладне кромпире или јечам. Старица као да није добро видела, јер не познаде Адама док јој се не јави;

— Ево, кључ, Доли; дајте га, молим вас, тамо у кућу. |

— Добро; а зар нећете ући, Адаме2 Мис Марија је код куће, а и газда Барџ ће кроз који час бити ту; знам зацело да би му мило било, да и ви будете на вечери. Е

— Хвала, Доли, хвала; идем кући. Лаку ноћ.

Адам пође журно, и крупним корацима, преко дворишта, а Џип за њим; изађоше на друм који води из села у долину. Кад бише на подножју падине, појави се неки старији човек на коњу; огртач му смотан на седлу иза њега; он заустави коња кад Адам мину крај њега, па се осврте и дуго гледаше за кршним радником, у капи од хартије, у кожним панталонама, и у угасито плавим вуненим чарапама.