Adam Bid

8 ЏОРЏ ЕЛИОТ

— Којешта — рече Адам, још увек срдито. Какве то везе има са старошћу 2. Мислим да се ни твоја леђа још нису уштапила. Мрзим да видим како неко спушта руку као да је пушком погођен, још пре него што је сат искуцао, као да нема ни мрве поноса и радости за свој посао. И онај тешки воденички камен се још мало покреће пошто је престало млевење.

— До врага, Адаме — узвикну Вижљави Бен хоћеш ли ти неког оставити на мируг Малочас си ударао по проповедницима, а изгледа да и ти сам волиш да читаш проповеди. Шта ћеш, ти више волиш рад него забаву, а ја више забаву него рад; па лепо, буди задовољан, остаје тим више рада за тебе.

Бен, сматрајући да је та завршна његова реч врло успела, баци на леђа корпу с рукаткама, и пође из радионице, а за њим, брзо, и Ћутљиви Тафт и Риђи Џим. Сет оклеваше и гледаше пажљиво у Адама, као да је очекивао да овај нешто каже.

— Хоћеш ли прво кући, па онда на проповед 2 — упита Адам, погледавши Сета.

— Нећу, оставио сам шешир и остало код Вила Маскерија. Пре десет сати нећу бити код куће. Можда ћу пратити кући Дајну Морисову, ако она пристане, јер од Појзерових, знаш, нико не долази на проповед. 5

— Онда да кажем матери да не чека на тебе рече Адам.

— А зар ти нећеш вечерас код Појзерових 2 рече Сет готово несмело, полазећи из радионице.

— Не, ја ћу вечерас у школу.

Џип дотле није устајао са свог угодног лежишта; само је подигао главу и пажљивије мотрио на Адама кад су радници почели излазити. Али чим Адам метну лењир у џеп, и поче скидати кецељу, Џип

потрча и стаде пред господара у нестрпљивом ОВЕ и и-

кивању. Да је имао реп, он би, без сумње, махао њиме, али како је био без тога средства за испољавање емоције, њему, као и многим другим створењима од достојанства, беше суђено да изгледа равнодушнији него што је но природи био.