Adam Bid

АДАМ БИД о 451

виши од свега осталога света око њега, ушао у суд и заузео место до ње.

Хета га није видела. Стајала је све онако како је казивао Бартл Масе; руку прекрштених, а очију упртих у руке. У првом тренутку Адам није смео да погледа у њу, али доцније, кад је пажњу публике привукао ток парнице, он окрену лице к њој, тврдо решен да не тргне натраг.

Што кажу да се тако много променилаг Оно што видимо на мртвом лицу особе коју волимо, то је сличност; па ето и ту сличност: ту су, ето, мило лице, и врат сатамним гргурцима косе, дуге црне трепавице, обли образи и пупчасте усне; бледа је и мршава, истина, али је то Хета, и само Хета. Другима се чинило да изгледа као да је демон бацио на њу свој зли поглед, ишчупао јој душу жене, и оставио само упорну и очајну тврдоглавост. Као што материнска љубав, тај савршени тип живота у другом животу — штои јесте суштина човечанске љубави — каошто она осећа присутност љубљеног детета чак и у пропалом и поквареном створу, тако је за Адама ова бледа, тврдокорна окривљеница била она Хета што се смешила на њега у башти под јабуковим гранама, она ЖХета коју је он први пут погледао сав уздрхтан од страха, и после није више ни скидао очију с ње.

Одједаред чу нешто што га нагна да слуша, а ослаби пажњу чула вида. У прегради за сведоке била је једна жена средњих година, и говорила чврстим јасним гласом. Говорила је ово:

— Зовем се Сара Стон. Удова сам, и имам допуштење да продајем дуван, бурмут и чај, у једном дућанчићу у Стонитону, у Црквеној улици. Притвореница је оно исто лице које је дошло, болесно и уморно, с корпом на руци, и потражило стан у мојој кући, у суботу у вече, двадесет седмог фебруара; мислила је да је то гостионица, јер је видела фирму на зиду. Кад сам рекла да не издајем станове, она је почела да плаче; рече да је толико уморна да се не може маћи даље, и молила је да преноћи само ту

29%