Adam Bid

АДАМ БИД 453

гледа, а пред вече јој се нешто и заруменили образи. Бојала сам се да није добила грозницу, и наумила сам, кад се вратим, да поведем собом једну познаницуискусну жену. Ноћ је била врло мрачна. За собом нисам била закључала врата; нема браве, само мандал, и кадлнико не остаје у кући, излазим на дућанска врата. Мислила сам да за тако кратко време може остати кућа незакључана. Остала сам дуже него што сам хтела; морала сам да чекам жену коју сам повела. Један сат и по је прошао док смо дошле; а кад смо ушле, свећа је горела каошто сам је оставила, али није било ни мајке ни детета. Узела је огртач и капу, а оставила корпу и ствари у њој... Страшно сам се уплашила, и наљутила на њу што је отишла. Нисам пошла никога да известим, јер нисам мислила да она намерава зло да учини, а знала сам да има новаца за храну и стан. Нисам хтела слати полицајца за њом, јер, мислила сам, њено је право да иде куда хоће.

Ово сведочанство наелектриса Адама, даде му нове снаге. Хета не може бити крива за злочин — она је морала волети дете — иначе, што би га понела са собом> Могла га је оставити. јЈадниче је зацело умрло природном смрћу, а она га је сакрила — деца тако лако умиру — и може бити разлога, за врло јаку сумњу, али не и доказа о кривици. Његове су мисли биле толико заузете око доказа који би скинули кривицу с Хете, да није чуо унакрсна питања ЖХетина адвоката, који је покушао, без успеха, да докаже: како је Хета показивала извесну материнску љубав према детету.

За време док је испитивана она жена као сведок, Хета је стајала непомично, као и пређе; изгледало је да до њеног уха није допрла ниједна реч. Међутим, глас идућега сведока као да је дирнуо у једну осетљиву њену жицу; она се трже и погледа у њега, али одмах окрете главу на страну и загледа се опет у своје руке, као и пре. Сведок је био човек, један груб сељак. Он рече:

— Име ми је Џон Олдинг. Ратар сам, и живим

.