Adam Bid

458 ЏОРЏ ЕЛИОТ

како језди по брежуљцима, кроз ветрић јесењих дана, и прави најбоље планове за исушивање и ограђивање; па како му се, у тамно јутро у лову, диве као најбољем јахачу на најбољем коњу; како га, у пазарни дан, гледају као поседника какав се најбољи може бити; како, постепено, долази до тога да држи говоре у време избора, и показује особито знање у питањима земљорадње;. како је ватрен поборник нових плугова и сејалица; како оштро кара небрижљиве газде; и како је уза све то фини младић кога свако мора волети, кога срећна лица поздрављају на све стране по његовом имању, и чији су односи са суседима да не може бити бољи. Ервајнови су сваке недеље код њега на ручку; долазе на својим властитим колима, јер ће он, на неки деликатан начин, удесити да викару дође која стотина више годишњег прихода. Тетка Лидија ће живети такође што може бити угодније, и то и даље у дворцу, ако само хтедне, поред свих њених уседеличких ћуди, и бар док се он не ожени. Тај догађај је стајао још некако далеко у позадини, јер Артур још није наишао на женскиње које би било госпођа достојна њега, једног првокласног провинцијалног џентлмена.

То беху Артурове главне мисли, у колико се мисли, које прате човека кроз читаве сате путовања, могу збити у неколико реченица; то је пре као каква листа наслова, која вам казује само сцене у пространој панорами пуној боја, појединости и живота. А срећна лица, која је Артур већ унапред видео да га поздрављају, нису бледе апстракције, него су истинска, свежа и румена лица, њему давно позната: Мартин Појзер — управо цела Појзерова породица.

А Хета2

И она; Артур је у погледу Хете био сасвим миран; не баш сасвим миран у погледу прошлости; увек би осетио да му горе уши чим би се сетио Адама и догађаја у шумици, у августу прошле године; али миран у погледу. Хетине судбине у садашњици. Г. Ервајн, који се с њим стално дописивао, и јављао му све новости о старим знанцима и местима, јавио

з