Adam Bid

АДАМ БИД 459

му је пре три месеца да Адам Бид неће узети Марију Барџову, каошто је он мислио, него лепу Хету Сорел. Све о тој ствари сазнао је г. Ервајн од Мартина Појзера, и од самога Адама Бида: да је Адам заљубљен до ушију у Хету већ две године, и да је сад решено да ће им у марту бити свадба. Снажна момчина Адам показао се много мекша срца него што је он, пастор, мислио; на љубав је права идила; и да није мало сувише дугачко за писмо, он би радо описао црвењење, и стидљивост, и просте истините речи којима му је Адам казао своју тајну. Зна да ће Артуру бити мило да чује да Адаму предстоји срећа.

Да, заиста! Артуру се учинило, кад је читао то место у писму, да у соби нема довољно ваздуха за сав његов обновљени живот. Отворио је прозор, изјурио напоље на децембарски ваздух, и сваког, ко би проговорио с њим, поздрављао тако весело као да су стигле вести о некој Нелзоновој победи. Тога је дана први пут, откад је отишао у Виндзор, био детињски радостан; скинуо се терет који га је тиштао; нестао страх који га је једнако гонио. Осећао је, сад би могао савладати своје огорчење према Адаму, могао му пружити руку, и затражити да буду опет пријатељи, и поред оне мучне успомене од које му увек ути гораху. Био је ударцем оборен и био је приморан да лаже; то се не заборавља, може рећи ко шта хоће. Али ако Адам буде што је био некад, и он, Артур, жели да буде какав је био, да Адама не дели од својих послова и своје будућности, каошто је увек и желео пре оног кобнога сусрета у шумици, у августу. Учиниће он за Адама и много више но што је иначе чинио, само кад прими имање; Хетин муж ће имати особитих права код њега; а и Хета ће осетити да ће јој се све, што је у прошлости пропатила, стоструко накнадити. У ствари, она као и да није тако много пропатила, кад се тако брзо решила да пође за Адама.

Видели сте сад какву су слику представљали Адам и Хета у уображењу Артура који се враћао кући.