Adam Bid

450 ЏОРЏ ЕЛИОТ

Био је март; они ће се ускоро венчати, а можда су већ и венчани. Сад му је било одиста у руци да за њих учини много. Мила, мила мала Хета! То мало маче није марило за њега пола толико колико он за њу; он још лудује за њом — скоро га је страх да је види; цела је истина да се није много кидао за жене откад се од ње растао. Оно мало лишце, што му је долазило у сусрет, у шумици, оне детиње очи с дугим црним трепавицама, слатке усне спремне да га пољубе — та слика није избледела ни после толико месеци. Она ће и сад тако изгледати. Немогућно му је да замисли како ће је пресрести; зацело ће дрхтати. Чудновато, како дуго трају утисци те врсте; јер, он заиста није више био заљубљен у Хету; он је месецима озбиљно желео да она пође за Адама, и ништа није толико увеличавало његову срећу у овом тренутку као мисао о Хетиној удадби за Адама. Ништа друго до претерано утицање његове уобразиље је разлог те му срце живље куца при помисли на њу. Кад види Хету каква. стварно - јесте, то јест као Адамову жену, прозаично запослену у кући, чудиће се можда својим некадањим осећајима. Хвала Богу те се све добро свршило! Сада ће њему разни послови и интереси испуњавати живот, и неће више доћи у искушење да буде луд.

Како је пријатно пуцање постиљонског бича! · Пријатно се осећа човек кад јури кроз пределе који су слични онима у његову завичају, иако мање лепи. Ето један град с тржиштем — баш као Тредлстон — и на првој крчми виси грб суседа поседника; па онда грдна поља, блиска граду са тржиштем, што је пријатно потсећало на високе закупне цене. Па онда се слика променила; учесташе шуме, а овде онде по која црвена или бела зграда гледа доле са брежуљка, или тек само вири са својим крововима и димњацима из густих забрана храстова или брестова, који се често црвене од напупелих гранчица. Одмах до њих село: мала црква са црвеним кровом од црепа, скромна чак и између оних старих, полудрвених кућа; па онда стари позеленели надгробни