Adam Bid

АДАМ БИД 461

споменици; ништа свеже ни светло, сем деце, што нетренимице гледају у брза поштанска кола; ништа шумно ни гласно, сем пустих сеоских паса. Колико је лепше село Хејслоп! Оно се никад неће запустити као ово; знатне се оправке морају извршити и на закупничким, и на радничким кућама; путници у поштанским колима на росетерском друму имаће само да се диве. А Адам Бид ће управљати свим тим радовима, јер је он сад ортак у Барџовим предузећима; и ако само хтедне Адам, он, Артур, унеће нешто новаца у то предузеће, и за годину две дана сасвим истиснути старца. Гадна ствар је била у његову, Артурову животу она афера лањског лета; али будућност ће све то да поправи. Други неко би можда задржао осетљиве осећаје према Адаму; али он, Артур, неће; он ће апсолутно савладати сва ситничарства те врсте, јер, он је у целој тој ствари много и крив; јесте да је и Адам био суров и нагао према њему, и бацио га у страшан процеп, али, јадно момче, био је заљубљен, и био је у ствари изазван. Не, Артур не храњаше у себи рђав осећај ни према ком људском бићу: он је био срећан, и хтео је да буде срећан свако с ким он дође у додир. Ето најзад и драгог старог Хејслопа; дрема на брдељку у последњим зрацима сунца, као и свако мирно местанце; преко пута широка плећа бинтонских брда; испод њих црвено осунчане црне шуме по падини; и најзад бело прочеље Опатије, која вири између храстова у парку дворца, као да изгледа враћа ли се наследник. „Сиромах деда, он сад лежи мртав. И он је некада био млад човек, и стизао тако на имање и правио планове. Тако се свет окреће! Тетка Лидија мора да се осећа врло несрећна, јадница; али бринуће се он за њу, каошто се она брине за своје гојазно псетанце.“ Мел У двору су нестрпљиво очекивали долазак поштанских кола, јер, био је већ петак, и сахрана већ одложена за два дана. Пре него што ће кола закренути на пошљунчени пут у дворишту, сва домаћа послуга је изашла да Артура дочека са озбиљно уљуд-