Adam Bid

АДАМ БИД 463

"Артур пољуби њено сузама обливено лице нежније него икада.

— Драга тето — рече одано, држећи њену руку — ваш је губитак највећи, али ви ћете ми рећи шта треба да радим да вам буде лакше кроз цео ваш живот.

— Ово је дошло тако изненадно и тако страшно, Артуре — отпоче сирота Мис Лидија са својим жалопојкама, а Артур седе да је дослуша са стрпљивом нестрпљивошћу. Кад настаде прекид, он рече:

— Сад ћу вас, тето, оставити за једно четврт часа, да одем у своју собу, па ћу онда доћи да сео свему обавестим.

— Моја је соба спремљена, Милзег — рече собару, који је некако невољноч екао у предсобљу.

— Јесте, господине, и има писама за вас. На столу у соби за облачење.

Кад Артур уђе у мало предсобље, које се звало облачионица, а које је он у ствари употребљавао само за одмориште и писање, баци поглед на писаћи сто и спази неколико писама и пакета. Али био је сав нелагодно прашљив, као човек који је дуго и журно путовао, те је прво требало мало се освежити умивањем и преодевањем, и тек онда читати писма. Пим је био ту, и додавао му што треба; и мало затим, сав свеж, као да се спремао да отпочне нов дан, Артур дође да отвори писма. Кроз прозор улажаху коси зраци сунца које је западало; седнувши у плишану столицу, благо загреван зрацима, Артур је осетио оно мирно стање, које смо можда сви осетили у неко сунчано после подне, кад нам је, у напону здравља и младости, живот отварао нове изгледе, дуга сутрашњица рада се откривала пред нама као љупка равница, коју не треба у журби да прегледамо јер је сва наша.

Прво писмо је било окренуто с адресом на горе; рукопис г. Ервајна; Артур га је одмах познао. Испод адресе је стајало: „да се преда чим стигне“. Ништа није могло бити мање необично него писмо од г. Ервајна за њега, у овом тренутку: вероватно жели да Артур сазна нешто пре него што ће.бити могућно.