Adam Bid

464 у ЏОРЏ ЕЛИОТ

да се виде. У таквој прилици, природно је да г. Ервајн може имати што хитно да му каже. Артур преломи печат, у пријатној нади да ће се скоро. и видети са писцем писма.

„Шаљем вам ево писмо да вас дочека, чим дођете, Артуре, јер могу бити у то време у Стонитону, камо сам позван по најмучнијој дужности која ми је икада досада пала у део; и треба да знате што имам да вам кажем без одлагања.

„Нећу додавати ни једну реч прекора казни која на вас пада; а све друго што бих могао написати у овом тренутку, било би слабо и безначајно према оном што ћу вам саопштити као факат.

Хета Сорел је у затвору, и у петак ће јој бити суђење за злочин убиства детета..

Артур не читаше даље. Скочи са столице, оста неколико минута код прозора, са осећањем страшног потреса у целом телу, као да живот излази из њега уз силовите трзаје; али одмах затим појури из собе, једнако држећи писмо, одјури ходнику и сиђе низ степенице у трем. Милз је био једнако ту, али га Артур не виде кад пројури поред њега кроз трем, а одатле на двориште. Милз потрча за њим коликогод су га носиле старачке ноге; погодио ЈЕ знао је куда му господар оде.

Кад Милз дође до коњушнице, седлао се коњ, а Артур се напрезао да дочита писмо. Спусти гау џеп кад му приведоше коња, и опази у том тренутку брижно Милзово лице.

— Реците да сам отишао — отишао у Стонитон — рече гласом пригушеним од узбуђења, скочи у седло и одјури у галопу.

ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА.

У Затвору.

| Пред сунчев заход, тога вечера, стајао је остарији господин леђима наслоњен на капију затвора стонитонеког,. и говорио неколико последњих речи капелану који - је - одлазио: - Капелан: је. отишао, га